Здравствено стање кукуруза у 2015-ој години

Здравствено стање кукуруза у 2015-ој години

Препоруке министарства пољопривреде и прогнозно извештајне службе за произвођаче кукуруза

Стручњаци за заштиту биља ПССС Јагодина од 2013 године обављају прегледе парцела под кукурузом по препоруци Прогнозно –извештајне службе Србије и Министарства пољопривредеи заштите животне средине .

У току 2015.године смо обавили преглед кукуруза на територији Поморавског округа. Преглед је обављен код хибрида кукуруза из ране (ФАО 200,300,400)средње (ФАО 500) и касне групе зрења(600,700).Приликом прегледа кукуруза смо утврдили да је у току 2015.године присутно мање оштећених клипова од кукурузног пламенца (Ostrinia nubilalis) у односу на раније године. Било је убушивања гусеница прве генерације у стабљику кукуруза, али је убушивање гусеница друге генерације у клипове кукуруза било у малом %. На неким парцелама под кукурузом смо утврдили појаву памукове совице( Helicoverpa armigera ) која оштећује врх клипа кукуруза.

Кукурузни пламенац (Ostrinianubilalis) је најзначајнија штеточина кукуруза.У нашим условима најзначајније штете од пламенца су на кукурузу и паприци. Презимљава у стадијуму одрасле ларве у остацима кукуруза, одакле у пролеће ларва прелази у лутку из које излећу одрасли примерци прве генерације кукурузног пламенца. Убрзо након излетања оплођене женке полажу јаја у групама (јајна легла) најчешће на наличију листова биљака кукуруза, паприке или неких врста корова. Испиљене ларве оштећују листове, стабло, метлицу и клип кукуруза. Ларве буше канале при чему оштећују спроводне судове, због чега на месту убушивања често долази до ломљења стабла и метлице.

Правећи оштећења на биљкама кукуруза кукурузни пламенац доприноси и индиректним штетама јер ова оштећења обезбеђују услове за инфекцију гљивама које могу да произведу микотоксине.

Микотоксинипредстављају секундарне метаболите гљива који се термичком обрадом не могу уништитии остају трајно у биљци и њеним производима. Гљиве које припадају врстама рода Aspergillus способне су да синтетишу афлатоксине, док врсте рода Fusarium синтетишу велики број фузариотоксина, међу којима су DON, фумонизини и др.

Прегледом клипова кукуруза утврдили смо појаву гљива Fusarium (плесни беле и ружичасте боје )и Aspergillus( плесан је маслинасто зелене боје ).Плесан се углавном јавила на клиповима који имају оштећења од инсеката али је било и појаве гљиве Fusarium и на клиповима који нису оштећени од инсеката.Проценат плеснивих клипова је мањи него претходне године.

Произвођачи на подручју Поморавског округа углавном беру кукуруз у клипу али на нашем подручју има и произвођача који су почели да беру кукуруз у зрну. Препорука произвођачима је да приликом бербе кукуруза, кукуруз треба брати када је влага зрна ≤24%. У највећем броју случајева ранија сетва значи и мању концентрацију микотоксина. Не треба остављати клип да се суши на њиви због пуцања зрна, јер су таква оштећења места инфекције патогеним гљивама.

Сами произвођачи могу да изврше прегледе својих парцела по следећој шеми по препоруци Прогнозно извештајне службе Србије.По овој шеми и наша служба је обављала прегледе.

Начин прегледа усева
Прегледати на 10 места по 10 биљака у низу – отворити комушину и прегледати клипове, по датом шематском приказу;

Tab 2

Преглед извршити на присуство плесни(Aspergillusspp. – мицелија жуто-маслинасто зелене боје и Fusariumspp- мицелија бело-ружичасте боје).

Контролу интензитета појаве трулежи клипа у пољу треба обављати на сваких недељу дана, уклањањем комушине и оцењивањем клипова са 100 биљака.Уколико постоји више од 10% клипова са интензивним симптомима трулежи (плесни) то поље треба што пре обрати и осушити зрно на мање од 14% влаге.

Произвођачи приликом убацивања клипова кукуруза у складишта треба да одбаце клипове који су заражени плеснима и да их униште.

Поред овога Министарство пољопривреде је дало и препоруке за примену превентивних мера :

Гајење толерантних хибрида према патогеним гљивама и инсектима је једна од основних мера у сузбијању трулежи клипа мада не постоји потпуно отпоран генотип на трулеж клипа. Хибриди са тањом комушином и комушином која не штити клип у потпуности су више осетљиви на ружичасту трулеж.

Хибриде који су осетљиви на трулеж клипа не треба гајити у областима у којима дужи низ година постоји овај проблем или проблеми са микотоксинима. Гајење раностасних хибрида је најбоља превентивна мера, јер они раније сазревају и омогућавају ранију бербу, пре наступања кишних периода када је могућност инфекције велика.

Агротехничке мере укључују све мере које се предузимају у циљу сузбијања већине биљних болести: обрада и ђубрење земљишта, плодоред, време сетве, наводњавање и сузбијање короваи инсеката и др. Већина токсигених гљива презимљава у биљним остацима, па је уништавање прошлогодишњегинокулумапутем плодореда иобраде земљишта још једна од могућности у смањењу продукције микотоксина.


Саветодавац за заштиту биља
дипл. инж. Љиљана Јеремић