Setva je na pragu, evo kako da birate seme

Setva je na pragu, evo kako da birate seme

Seme je nosilac prinosa, a setva merkantilne pšenice i ječma nosi rizik od rane pojave bolesti i značajnog umanjenja roda.

Bliži se setva ozimih strnina, pšenice, ječma i opet se postavlja pitanje da li sejati sopstveno ili deklarisano seme. Ova tema je već toliko puta obrađivana da se postavlja pitanje da li je potrebno ponovo o tome pisati i razgovarati. Ovo treba ponavljati toliko puta dok ne dopre do svesti naših poljoprivrednih proizvođača.

Zašto se poljoprivrednim proizvođačima savetuje da je korišćenje deklarisanog semena uslov za sigurnu proizvodnju i visoke prinose? Zato što je seme nosilac genetskog potencijala prinosa i njime se prenose vrlo značajne bolesti. Bolesti koje se prenose semenom ugrožavaju tek klijale biljke, ugrožavaju klas, prate biljku tokom cele vegetacije i na taj način povećavaju mogućnost značajnog smanjenja prinosa. Treba naglasiti da svako tretiranje useva fungicidima povećava cenu proizvodnje, a vrlo često je i uzaludno jer se tako ne mogu, ili se samo delimično mogu suzbiti neke od bolesti.

Proizvodnjom semena može da se bave samo registrovani proizvođači koji prijavu za proizvodnju podnose Ministarstvu poljoprivrede, na propisanim obrascima, za svaku parcelu ponaosob. Seje se orginalno seme, a žetvom se dobija sertifikovano seme prve reprodukcije. Ovako posejan usev se u toku vegetacije pregleda dva , a po potrebi i više puta, od strane ovlašćenih poljoprivrednih službi.

Prvi pregled je u fazi cvetanja, kada se utvrđuje sortna čistoća useva, zakorovljenost, ujednačenost i opšte stanje useva. Prvi pregled podrazumeva i pregled zdravstvenog stanja useva, potreba za tretiranje fungicidima ili insekticidima. U toku zdravstvenog pregleda utvrđuje se pojava bolesti i procenat zaraze na osnovu pravilnika o zdravstvenom stanju semena. Za svaku bolest utvrđen je procenat zaraze koji sme da se nađe u semenskom usevu. Tretiranje useva fungicidima je obavezno.

Drugi pregled se vrši u toku voštane zrelosti kada se utvrđuje zdravstveno stanje useva, sortna čistoća, procenat poleganja, prisustvo korova, opšte stanje useva kao i procena prinosa naturalnog semena. Ovakvo seme se dorađuje ( čisti od sitnih zrna, primesa, eventualnog semena korova i drugih nečistoća). Posle dorade seme se tretira zvanično registrovanim pesticidima , koji obuhvataju zaštitu od bolesti koje se prenose semenom. Zaštita se odvija u kontrolisanim uslovima, gde se vodi računa o dozi i kvalitetu nanetog pesticida. Kvalitet semena, klijavost, energija klijanja, prisustvo bolesti utvrđuje se u sertifikovanim laboratorijama. Na ovaj način proizvedeno seme daje sigurnost i obezbeđuje sigurnu proizvodnju i potencijalno visoke prinose.

Merkantilno zrno, sa druge strane, posejano je na različitim parcelama koje su često zakorovljene i tretirane fungicidima, vrlo često pomeša se sa komšijinim semenom ( ostaci različitih sorti u sejačicama).

Privatni selektori često ne odstrane u potpunosti sitno i bolesno zrno, seme korova i druge primese. Tretiranje ovako dobijenog semena nije ujednačeno, fungicidi nisu odgovarajući za tretman semena, vrlo često se ne zna čime je seme tretirano, kakva je klijavost, kolika je energija klijanja, a sve su to veoma važni parametri koji limitiraju prinos i povećavaju izdatke za tretiranje u toku vegetacije.

Da bi prinosi bili visoki potrebno je pored deklarisanog semena obezbediti pravilnu obradu zemljišta, đubrenje na osnovu laboratoriskih analiza zemljišta, pridržavati se plodoreda, a setvu obaviti u optimalnom roku.