Пластеници – велике техничке и технолошке промене

Пластеници – велике техничке и технолошке промене

Супстрат култура – гајење без земље

Традиционално гајење поврћа у пластеницима обавља се на постојећем земљишту уз повећану примену ђубрива и заштитних средстава, јер се производња одвија током читаве године. Међутим, због непрекидног гајења малог броја врста (практично монокултура) већ након неколико година и појаве штетних инсеката, јављају се проблеми у вези са забаривањем. Као последица тога заштита је отежана, јављају се болести и долази до опадања приноса, иако се годинама добро и обилно ђубрило и користили се стално нови, ефикаснији али и скупљи пестициди.

Некада се, не тако давно, у сличним ситуацијама предлагала промена земљишног слоја дебљине 30-40 цм или пак премештање објекта на другу локацију. Данас се, међутим, сматра да је замена земљишта и објекта превише скупа мера, а премештање је прихватљиво само под условом да су мањи објекти и да власник има погодну локацију.

Шта је онда решење? Искуства у другим земљама говоре да је сада најприхватљивије решење, увођење супстрат културе, односно гајење поврћа (али и цвећа) на каменој вуни (гродан), као потпуно стерилном и безбедном супстрату. Осим камене вуне, с истим циљем користе се пластичне посуде или вреће запремине 20-30 литара, у које се ставља стерилисан специјално припремљен супстрат, као подлога за садњу претходно однегованог расада поврћа.

Генерално, постоје природни-органски супстрати (тресет, компост, земља) који се користе у форми изузетно прецизно састављених и кондиционираних мешавина, онда синтетички супстрати као што су полистилоли, и на крају минерални супстрати у које спадају перлит, вермикулит и камена вуна.

Гајење системом супстрат културе подразумева коришћење уређаја „кап по кап“ за фертигацију, односно стално заливање и исхрану. Ове две чињенице супстрат култура и „кап по кап“ – намећу питање: да ли је таква производња могућа у старим објектима?

Одговор је: да! Наравно, уз неке мале адаптације преуређење унутрашњости пластеника, при чему је основно да се спречи контакт корена гајених биљака са постојећим земљиштем у пластенику и да се у односу на тип објекта одабере гајена врста, односно сорта. Наравно да ово није оптимално решење, али је ипак у овом тренутку задовољавајуће и економски оправдано.

Конструкцијске иновације код пластеника у протеклом периоду доминирале су са полу-високим пластеницима тунелског типа, код којих су основни недостаци ограничена могућност и коришћење теже механизације за обраду земљишта. С обзиром на то да оваквих објеката још увек има, треба да буду у функцији (штета је да буду расадник корова), али се савремене технологије у њима морају донекле кориговати.

Нови пластеници одликују се значајним изменама. Ширина лађе износи 8-12 метара и висина гребена је најчешће око 6 метара, што све омогућава знатно лакшу манипулацију у објекту, као и несметано гајење високих сорти парадајза, краставца и паприке, применом нових технологија. Такође, значајно је повећана површина која се отвара – сада то износи до 40%, чиме обезбеђује квалитетно проветравање, што је од посебног значаја у летњем периоду. На крају, конструкције се одликују повећаном стабилношћу – због везивања биљака и повећане отпорности на ветар и непогоде.

Фолија за покривање пластеника

Предност фолије у односу на стакло, огледа се првенствено у много нижој цени пластеника у односу на стакленик. Не само што је квадратни метар фолије неколико пута јефтинији, него је и конструкција објекта знатно лакша, и једноставнија. То су и данас разлози што се највећи број произвођача одлучује за подизање пластеника, а не стакленика.

Међутим, код фолија које се данас најчешће користе постоје и одређени недостаци, као што су век трајања, смањење транспарентности (провидност) и кондензација водене паре.

Век трајања најјефтинијих полиетиленских фолија – какве наши произвођачи најчешће користе – је две до три године. У свету се данас препоручује фолија дебљине 200 милимикрона, чија је трајност просечно пет година. Направљена је, међутим фолија која може да се користи петнаест година, чија је транспарентност већа од стакла, али је зато неколико пута скупља.

Пре десетак година, сматрало се да је пронађено идеално решење за покривање – поликарбонатне плоче. Међутим, без обзира на многобројне предности овог материјала, производна пракса их за сада мало прихвата, првенствено због високе цене.

Појавом тзв. двоструких фолија са надпритиском (удувава се ваздух), нађено је решење за знатну уштеду енергије, чак 25-35% у поређењу са једноструком. Досадашња искуства са оваквим објектима иако нису велика, указују на значајне предности и ефекте, као и потребу неких конструкцијских и технолошких модификација. Може се рећи да ово решење обећава, а пракса ће показати да ли ће се и колико брзо прихватити у производњи.

Проф. др МихалЂуровка, Пољопривредни факултет, Нови Сад

Оставите коментар

Ваша адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена * *