Како помоћи поврћу

Како помоћи поврћу

     Честе кише, висока релативна влажност и температуре преко 20 степени у другој половини маја могу узроковати многа обољења на поврћу. То изискује чешћу заштиту, па се потрошачи с разлогом питају колико је поврће на пијацама здравствено безбедно.

Висока релативна влага, учестале кише погодовале су развоју болести на поврћу попут пегавости, пламењаче, трулежи. Треба подсетити да је поврће љубитељ топлоте и да за свој развој захтева 25-30°Ц. Сада већ има пуно проблема са заштитом од болести и корова, највише у производњи парадајза на отвореном пољу. Кад се земљиште просуши треба приступити култивирању у циљу боље аерације земљишта и сузбијању пламењаче а касније и кромпирове златице.

Када престану кише потребно је одстранити све болесне делове јер су они резервоари за ширење обољења. Повртари који већ употребљавају пестициде могу да користе бакарне и сумпорне препарате који се примењују већ више од века. Карактерише их кратка каренца од само неколико дана. Мишљење стручњака је да се поврће ефикасно може штитити и јаком концентрацијом чајева од коприве, валеријане, пелина и камилице. Према њиховом мишљењу биљке треба хранити током целе сезоне, поврће држати у доброј кондицији па ће бити отпорније на проузроковаче болести и штеточине. У овом периоду им треба више фосфора и калијума. Наравно, малопре поменути природни препарати изискују чешћа третирања. Мада, у масовној повртарској производњи мало који повртар ће сваких неколико дана улазити у повртњак и штитити га биопрепаратима. Питање које се само намеће знајући све наведено – колико можемо бити сигурни у безбедност поврћа на нашим пијацама. Док не буде спроведен комплетан мониторинг, не можемо имати потпуно поверење у повртаре у конвенционалној производњи али ако неко има знање, неће непотребно прскати поврће.

Ако желимо да у потпуности будемо сигурни можемо сами да производимо поврће или да га купујемо од познатог повртара. Новосађани, на пример, квалитетно и безбедно поврће могу да купују једном недељно, четвртком, на платоу Спенса на пијаци „Мој салаш“. Захваљујући тој пијаци, Нови Сад је постао највеће дистрибутивно место сертификованих органских производа. Грађани купујући на тој пијаци могу бити сигурни да добијају здраву и укусну храну, за чији квалитет гарантују одговорни произвођачи и сертификационе куће које их контролишу. Контрола органске хране “од њиве до трпезе” и систем сертификације гаранције су потрошачу да је та храна сигурна за исхрану. Утицај органске пољопривреде на очување животне средине има посебно важну улогу. При томе, у органској пољопривреди до изражаја долазе односи поштеног приступа послу, добронамерност и разумевање природних законитости.

Оставите коментар

Ваша адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена * *