Jednostavno kompostiranje različitih materijala

Jednostavno kompostiranje različitih materijala

Kabaste organske materije sadrže širok spektar osnovnih hranljivih sastojaka i mikroelemenata, za razliku od mineralnih đubriva koji često imaju ograničen izbor brzo rastvorljivih hranljivih sastojaka koji ne doprinose živom svetu ili strukturi zemljišta, šta više, mogu i da ih naruše.

Biljke koje se hrane organski, manje su privlačne za štetočine i bolesti čijem suzbijanju pomaže organski kompost.

Redovno prekrivanje zemljišta organskim materijama je takođe veoma važna mera u organskoj proizvodnji. Ova mera veoma obogaćuje zemljište i može da popravi strukturu i vodno-vazdušni režim najvažnijih gornjih slojeva pri čemu će semena lakše klijati i voda će lakše prodirati u zemlju. Zelenišna đubriva gaje se radi prekrivanja golog zemljišta preko zime ili ako između biljaka postoji veliki razmak. To su biljke koje se gaje da bi štitile, gradile strukturu zemljišta i sprečavale ispiranje hranljivih sastojaka. Leguminozno zelenišno đubrivo je koristan izvor azota koji iz vazduha uzimaju bakterije koje žive na kvržicama korenja.

Kabaste materije organskog porekla održavaju i poboljšavaju strukturu zemljišta pomažući slabijim tipovima zemljišta da zadržavaju hranljive sastojke i vodu, a težim tipovima da delotvornije odvode vodu. One snabdevaju zemljište hranljivim materijama koje nastaju razlaganjem uz pomoć organizama koji žive u zemljištu. Podeljene su na „klase plodnosti” ali to je samo grubi pokazatelj, jer tačan sadržaj hranljivih sastojaka može znatno da varira. Obogaćivači zemljišta s niskom klasom plodnosti mogu da budu izuzetno delotvorni u održavanju plodnosti zemljišta, uprkos malom sadržaju hranljivih sastojaka.

Recikliranje, koje predstavlja jedno od osnovnih načela organske proizvodnje, smanjuje potrebu za dodacima, a istovremeno i zapreminu „otpada” koji treba da se odlaže. Retko se događa da bašta može da bude u potpunosti dovoljna za ovakve potrebe, ali trebalo bi da se recikliraju sve kabaste materije iz kuće i bašte za tu svrhu.

Kompost može da se napravi u jednostavnoj, prekrivenoj gomili u uglu dvorišta, kontejneru za kompost, ili se sav kuhinjski otpad može odlagati u brazde. Gomila za kompost ili kontejner treba da budu smešteni blizu gole zemlje ili trave najbolje u senci van domašaja direktnog sunčevog zračenja. Glavni sastojci baštenskog komposta su korov, trava i drugi zeleni otpaci, uz dodatak otpadaka od voća i povrća iz kuhinje. Ključ za pravljenje dobrog komposta jeste dobar odnos smese „zelenih“ i „smeđih“ sastojaka. U zelene sastojke koji su vlažni i bogati azotom spadaju: trave, leguminoze, ostaci voća i povrća, seme itd. U „smeđe“ sastojke koji su suvi i bogati ugljenikom spadaju: klip i stabljike kukuruza, stabljike suncokreta, slama, seno, drvena strugotina, drvene grančice itd. Sveži „zeleni sastojci“ kao što je pokošena trava brzo trunu i pretvaraju se u smrdljivu masu zbog toga njih treba mešati sa čvrstim suvim materijama koje sporije trunu. Ovi „smeđi“ sastojci su izvor neophodne celuloze, koja kompostu daje dobru strukturu. Jedini dodatni sastojci koji su još potrebni jesu vazduh i voda. Potrebno je izmešati materijale koji se dobro sležu i istiskuju vazduh, kao što je pokošena trava, s materijama koje su rastresitije i obezbeđuju prisustvo vazduha.

Pravljenje komposta

Zelene i smeđe sastojke treba sakupiti, dobro izmešati i staviti ih na gomilu ili u kontejner za kompost šireći materijal prema ivicama, blago ih sabiti i natopiti vodom ako su suvi. Pri kasnijem dodavanju kuhinjskih otpadaka potrebno je da se oni dobro pomešaju sa već postojećim materijalom na gomili ili kontejneru. Nakon 6-12 meseci ili ranije, ako je kontejner pun ili je gomila dostigla željenu visinu, treba prestati sa dodavanjem sastojaka. Treba napomenuti da što je niža gomila, brža je razgradnja odnosno, materijal će se brže kompostirati. Kada se gomila ili kontejner pune postepeno, prvo će se razlagati donji slojevi pri čemu se oslobađa toplota. Toplota je veoma važna za proces kompostiranja, zato je potrebno da su gomila ili kontejner uvek prekriveni kako bi se unutra zadržala toplota. Prekrivač će takođe zadržati vlagu i sprečiti kišu da prodire u gomilu. Kompost je spreman za upotrebu kada dobije izgled mrke zemlje, ima prijatan miris, kada je rastresit i bez vidljivih ostataka materijala koji je unet u njega. Ovaj proces leti može da traje oko 12 nedelja, ali može i da potraje i godinu dana i duže. Treba ga naneti u količini dvoje zidarskih kolica (100 litara) na 5 m2. Odnosno da se stvori sloj debeo oko 1 cm, raspoređen ravnomerno po zemljištu. Kompost se može primenjivati u proleće ili leti, u obliku smese za prekrivanje ili da se primeni na dubinu od 20 cm u zemljište.

Šta kompostirati?

Zeleni – brzo trunu: lišće gaveza, pokošena trava, živinski otpad (bez podloge), mladi korov i druge biljke, kopriva.

Mešoviti – ostaci voća i povrća, upotrebljene vrećice čaja, ostaci povrtnih biljaka, životinjsko đubrivo sa slamom, sečeno cveće, meki odsečeni delovi živice, izmet biljojednih kućnih ljubimaca, višegodišnji korov.

Smeđi – sporo trunu: stara slama, tvrde stabljike povrća, zeljaste stabljike, stare biljke iz leja, jesenje lišće, drvenasti ostaci orezivanja, tvrdi i zimzeleni ostaci orezivanja živica, kartonska ambalaža, kutije od jaja, papirne kese i slični proizvodi, novine.

U kompost NE dodavati: ostatke mesa i ribe, upotrebljene pelene, mačiji izmet, plastiku, staklo i konzerve, pepeo od uglja, sintetička vlakna, pseći izmet.

Savet za brže kompostiranje baštenskog komposta

Kontejner treba napuniti odjednom dobrom mešavinom materija pri čemu će se masa prilično zagrejati. Izvadite sve iz kontejnera, promešajte i vratite nazad. Na taj način masa koja se ohladila ponovo će se aktivirati. To se može ponoviti jednom ili dvaput. Prevrtanje gomile koja se sporo kompostira, daće vam priliku da nadgledate proces i prilagodite mešavinu ako je potrebno.