Фарме будућности

Фарме будућности

Како ће се производити храна? Суперпрецизни роботи фармери – агриботи могу да обрађују исти број биљака на врло малом простору, са тачно онолико материјала колико је неопходно.

Следећи пут док будете уживали у сласном комаду врућег пецива, чаши топлог свежег млека или зрелој јабуци, одвојите секунд да размислите, откуд баш они на столу? Како су ту дошли и одакле? Не тако давно, сви ти прозводи су били живи, расли су и развијали се на фарми, пољу, башти или воћњаку… Не тако давно, о њима су рачуна водили људи. Овај посао је тежак, одговоран и зависи од много фактора. На неке од њих фармери не могу да утичу, а потреба за храном постаје све већа.

Прорачуни кажу да ће човечанству до 2050. године бити потребно двоструко више хране него данас. Стога научници последњих година раде пуном паром како би агрокултура постала што ефикаснија, а терет се са леђа фармера померио на машине. Фарме будућности ће бити високо аутоматизоване. Замислите поља, као из књига Исака Асимова, са великим бројем робота, малих и великих, неких којима управљају стручњаци, други потпуно аутономни, стално активни. Нема корова, нема увенулих или болесних биљака. Овакве фарме нису у далекој будућности.

Кључ повећања ефикасности у агрокултури је прецизност. Како бисмо избегли заливање и нађубривање целокупних поља, у лабораторијама за роботику се развијају машине које својим „оштрим оком“ дозирају количину нутријената и воде по јединци и тако је хране. Овакво решење пре свега штеди неопходне и скупе ресурсе, али и простор. Огромна поља у САД и Европи данас се простиру и на неколико хиљада хектара, што захтева велику потрошњу енергије и материјала. Уместо тога, суперпрецизни роботи фармери – агриботи могу да обрађују исти број биљака на врло малом простору, са тачно онолико материјала колико је потребно. Они морају да препознају биљку, одреде њене потребе и делују према томе, али и да се ефикасно крећу.

Питање кретања робота се може решити на различите начине. Данас већ увелико раде трактори који се наводе преко ГПС система и електронски комуницирају са својим алатима за обраду земљишта. Овакав систем може бити врло ефикасан и прецизан. Један од робота који корити ГПС систем за навођење је БониРоб, агрибот развијен на институту Оснабург у Немачкој. Овај ровер на четири точка сателитски мапира цео простор који обрађује и у сваком тренутку га „има у глави”.

Давид Дорхот са Универзитета у Ајови је, пак, дизајнирао Проспера – агрибота који ради у тиму заједно са великим бројем својих близанаца и служи, барем за сада, само за сетву. Просперо роботи се крећу у роју, користећи такозвани гаме тхеорy систем сналажења у простору и међусобно комуницирају радио-таласима. Они не само да са својих шест ногу личе на мраве већ користе и један од фундаменталних принципа ових вредних радника. Наиме, као што мрав својим феромонима обележава место где је пронашао храну, тако и Просперо белом бојом обележава место где је посејао семенку. Ако неки од робота наиђе на бели маркер, зна да може да настави даље јер је на том месту семе већ посађено. Дорхот са својим колегама планира да осим сетве, опреми Проспера и алатима за уклањање корова и одржавање усева, што би га у ствари чинило комплетним земљорадником у металном оклопу.

Како би агрибот могао да врши комплетне радове на пољу, потребно га је опремити алатима за заливање, ђубрење, уништавање корова и убирање плодова. Технологија која се користи у инкџет штампачима може донети изузетне резултате у прецизном заливању и ђубрењу биљке. Поред тога, агриботи су лагани, не оштећују тло као што је случај са тракторима и великим машинама, па се потреба за орањем значајно смањује. Овако штедимо енергију утрошену на овај аспект обраде земљишта и до 80%. Међутим, највећа уштеда се добија константним праћењем нивоа хранљивих материја при самим биљкама.

Инкџет технологија се користи и за прскање микроколичина хербицида на коров, чиме га уништавамо без тровања самих усева. Коров смањује приносе на пољу и до 50%. Такође, за уништавање корова користи се пламен, али и ласерски снопови који се могу применити и код убирања плодова. Оно што је битно јесте препознати сам коров, а један од метода је посматрање његовог листа. Тако дански ХортиБот специјалним камерама снима лист биљке и препознаје коров у својој бази података. Све ово, наравно, значи и много мању емисију полутаната свих врста, па се загађење земљишта и ваздуха у значајној мери елиминише.

А шта је са простором? Где ћемо сместити све те фарме? Последњих неколико година у високо развијеним земљама се јавља тренд урбане пољопривреде. Један од значајних аспеката оваког типа земљорадње је такозвани вертицал фарминг, који чине зграде усред великих светских метропола, градски стакленици. Те вишеспратнице не само да штеде простор, већ смањују трошкове одржавања од 30 до 50 %, тиме што саме производе неопходне ресурсе као што су ђубриво, биогас и слично, а поред тога елиминишу се трошкови транспорта производа и доводе се фабрике кисеоника у градове. Највећи пројекат овог типа тренутно је у Линкопингу у Шведској, где расте дванаестоспратна пирамида чија ће висина бити преко 50 м.

Нема сумње да ће фарме будућности бити значајно другачије него данас. Прецизност агрибота отвара врата малим пољима са великим количинама производа, прилагођеним роботима, вишеспратним шумама и воћњацима, на којима ради рој лаганих машина. Колика је ту улога човека? Свакако да ће смањење броја физичких послова умањити потребу за људском снагом на фарми, али човек је потребан како би управљао читавим системом. Сви ови аспекти ће кориговати не само цене, него и то који производи ће се наћи на полицама. Једно је сигурно – пејзаж фарми као у научнофантастичним филмовима је јако близу.

Оставите коментар

Ваша адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена * *