Bale, brikete i pelete više koristiti

Bale, brikete i pelete više koristiti

Nakon skidanja ratarskih useva u Republici ostane 20 miliona tona slame, kukuruzovine, ljuske suncokreta i drugih dragocenih sirovina. Deo se usitnjava i zaorava da bi se zemljištu vratile neophodne organske materije, zatim kao prostirka u stočarskoj proizvodnji, a malo, svega dva odsto, kao energenti za proizvodnju toplotne i električne energije. Nažalost, veliki deo organske mase poljoprivrednici spaljuju. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miladin Brkić predlaže da se trećina tih sirovina iskoristi za energetske potrebe.

„Može da se koristi u balama, u specijalno napravljenim ložištima koja mogu da prime te bale velikih dimenzija. Upakovana biomasa može da se koristi i u obliku briketa. Najsavremeniji način korišćenja energije iz biomase je upotrebom peleta“, ističe Brkić.

Pelete kao energenti, poslednjih godina u Evropi naročito su se raširile pošto se u ložišta mogu ubacivati mehanizovano, a ceo proces je automatizovan. Međutim, i pored velikog potencijala, samo nekoliko preduzeća u Pokrajini proizvodi pelete. „Vojvodinapelet“ u Novom Sadu taj energent proizvodi tri godine. Direktor Darko Trbić kaže da kao sirovinu koriste pšeničnu i sojinu slamu, heljdine i suncokretove ljuspice, kao i piljevinu od bukve i hrasta koja ostaje nakon izrade parketa.

„Trenutna cena je od 120 do 150 evra po toni, i ima tendenciju rasta. Kupci su uglavnom domaćinstva. Postoji velika zainteresovanost stranih kupaca za našim peletama, ali za izvoz nam treba pomoć pokrajinske ili republičke administracije“, kaže Trbić.

Profesor Miladin Brkić kaže da bi udruženi poljoprivrednici, uz podršku države i povoljne kredite mogli da ostvare značajan prihod.

„Vlada je 2009. donela uredbu za korišćenje biomase za proizvodnju električne energije. Iz tih izvora svaki kilovat-čas država plaća 16 evro centi. To je znatno skuplje od sadašnjih 5 evro centi koliko košta kilovat-čas dobijen u našim termoelektranama. To je mogućnost za značajnu zaradu, posebno u regionima u kojima ostaje puno biomase nakon skidanja useva“, zaključuje Brkić.

Prostora za unapređenje ove oblasti svakako ima. Novi Zakon o energetici nema pratećih akata. Naše propise treba unaprediti i prilagoditi propisima Evropske unije, u kojoj je korišćenje biomase u energetske svrhe zastupljenije i ima dužu tradiciju. Potrebno je kažnjavati paljenje biomase na njivama. Treba osnivati fondove za korišćenje obnovljivih izvora energije na nivou Republike, Pokrajine i lokalne samouprave. Republička Vlada pomogla bi smanjenjem poreza i carina za nabavku i ugradnju opreme za korišćenje biomase u energetske svrhe. Neophodno je oformiti tržište upakovane biomase: u obliku bala, briketa i peleta, kao što je to učinila Evropska unija pre 8 godina.

Naravno, deo odgovornosti za postojeće stanje snose i sami poljoprivrednici pošto mnogi odlučuju da slamu zapale, a kada se kupci pojave, za tonu traže 50 evra.