Бале, брикете и пелете више користити

Бале, брикете и пелете више користити

Након скидања ратарских усева у Републици остане 20 милиона тона сламе, кукурузовине, љуске сунцокрета и других драгоцених сировина. Део се уситњава и заорава да би се земљишту вратиле неопходне органске материје, затим као простирка у сточарској производњи, а мало, свега два одсто, као енергенти за производњу топлотне и електричне енергије. Нажалост, велики део органске масе пољопривредници спаљују. Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Миладин Бркић предлаже да се трећина тих сировина искористи за енергетске потребе.

„Може да се користи у балама, у специјално направљеним ложиштима која могу да приме те бале великих димензија. Упакована биомаса може да се користи и у облику брикета. Најсавременији начин коришћења енергије из биомасе је употребом пелета“, истиче Бркић.

Пелете као енергенти, последњих година у Европи нарочито су се рашириле пошто се у ложишта могу убацивати механизовано, а цео процес је аутоматизован. Међутим, и поред великог потенцијала, само неколико предузећа у Покрајини производи пелете. „Војводинапелет“ у Новом Саду тај енергент производи три године. Директор Дарко Трбић каже да као сировину користе пшеничну и сојину сламу, хељдине и сунцокретове љуспице, као и пиљевину од букве и храста која остаје након израде паркета.

„Тренутна цена је од 120 до 150 евра по тони, и има тенденцију раста. Купци су углавном домаћинства. Постоји велика заинтересованост страних купаца за нашим пелетама, али за извоз нам треба помоћ покрајинске или републичке администрације“, каже Трбић.

Професор Миладин Бркић каже да би удружени пољопривредници, уз подршку државе и повољне кредите могли да остваре значајан приход.

„Влада је 2009. донела уредбу за коришћење биомасе за производњу електричне енергије. Из тих извора сваки киловат-час држава плаћа 16 евро центи. То је знатно скупље од садашњих 5 евро центи колико кошта киловат-час добијен у нашим термоелектранама. То је могућност за значајну зараду, посебно у регионима у којима остаје пуно биомасе након скидања усева“, закључује Бркић.

Простора за унапређење ове области свакако има. Нови Закон о енергетици нема пратећих аката. Наше прописе треба унапредити и прилагодити прописима Европске уније, у којој је коришћење биомасе у енергетске сврхе заступљеније и има дужу традицију. Потребно је кажњавати паљење биомасе на њивама. Треба оснивати фондове за коришћење обновљивих извора енергије на нивоу Републике, Покрајине и локалне самоуправе. Републичка Влада помогла би смањењем пореза и царина за набавку и уградњу опреме за коришћење биомасе у енергетске сврхе. Неопходно је оформити тржиште упаковане биомасе: у облику бала, брикета и пелета, као што је то учинила Европска унија пре 8 година.

Наравно, део одговорности за постојеће стање сносе и сами пољопривредници пошто многи одлучују да сламу запале, а када се купци појаве, за тону траже 50 евра.