Aфлатоксини у кукурузу и њихова детоксикација

Aфлатоксини у кукурузу и њихова детоксикација

Микотоксикације представљају нутритивно-медицински , али и дијагностички проблем, јер поједини микотоксини изазивају промене на више органа. Оболења која изазивају микотоксини нису заразна, везана су за храну или специфична хранива, не лече се антибиотицима и другим лековима , а у организму не изазивају имунски одговор, јер су мале молекулске масе , па су животиње трајно незаштићене од њиховог деловања. Садржај микотоксина у хранивима или храни, у практичним условима чешће изазива појављивање хроничних микотоксикоза деловањем мањих количина микотоксина током дужег периода. Храна за људе може бити контаминирана микотоксинима у различитим фазама у ланцу исхране. Aspergillus flavus I Aspergillus paraciticus продукују афлатоксин Б1 који представља најмоћнију познату хепатокарциногену супстанцу (изазива рак код људи), која може бити и генотоксична. Други проблем код музних крава представља његову трансформацију из унете контаминиране хране, афлатоксин (АФБ1 и АФБ2) трансформишу се у афлатоксин М1 и М2 који који се налазе у млеку и млечним производима. Међународна агенција за истраживање рака класификовала је 1993 године афлатоксин у прву групу као канцероген за људе, у другу групу орхатоксине и фумонозин као могуће канцерогене, и у трећу групу трихотецене и зеоралелон који нису канцерогени.

Само око половине познатих сојева ове две гљивице производи овај познати токсин. Иако су присутне и друге плесни као Penicillium spp. Rhisopus spp. Mucor spp. Њихов значај за сточарску производњу није доказан. Садржај влаге у зрну је вероватно најважнији фактор за производнју токсина. У принципу раст плесни и формирање афлатоксина захтевају влагу већу од 14 одсто, температуру најмање 25 степени, као и присуство кисеоника. Aspergillus flavus обично живи као спрофит у земљишту и у зависности од присуства органских материја се умножава, шири и преживљава. Биљни остаци, укњучујући и клипове кукуруза, главни су извор органске материје у земљишту који омогућавају опстајање и раст ових плесни. За разлику од већине ратарских остатака који се лако разграђују у земљишту, клипу кукуруза треба неколико година пре него што се потпуно распадне. Због тога од жетве и култивацие много зависи колико дуго ће се остаци усева налазити у земљишту. Кукурузни клипови су најчешће колонизовани са Aspergillus flavus пре него што доспеју у землјиште и на тај начин потенцијално постају значајан извор за пријемчиве усеве. Клип кукуруза је важан резервоар за Aspergillus flavus.

Повећање садржаја плесни код кукуруза обично је последица инвазије плесни, на њиви пре бербе. У условима суше, зрна кукуруза су осетљива на оштећења деловањем инсеката и паразита који се хране љуспицама или језгром. Зрна са оштећеним омотачем су доступна спорама плесни које могу бити лоциране на инсектима. Ускладиштен кууруз с великом влагом погодан је за развој плесни и производњу микотоксина. Већина зрна се убира , суши и затим складишти на фарми или у силосима. Квалитет житарице је под утицајем абиотичких и биотичких фактора. У екосистему складишног зрна, фактори који утичу на исход складиштења с аспекта квалитета житарица јесу контаминираност плеснима, затим инсекти, глодари и фактори спољне средине као што су температура, влага, састав атмосфере у складишту.

Колонизација зрна соје и стрних жита обично се дешва у складишту. Услови складиштења који погодују развоју плесни и стварању афла токсина поред оптималне влаге и температуре су недостатак система за аерацију или његове неправилне употребе ( варијација температуре може довести до стварања влаге) , оштећено језгро, ширење спора које је узроковано присуством штетних инсеката , присуство плесни (прашина, семена коровских биљака, и сломљена зрна) као и недовољне хигијене у току складиштења и рада са храном. Познавање кључних критичних контролних тачака у току жетве , сушења и складиштења житарица су од суштинског значаја за развој ефикасне стратегије за спречавање појаве плеснивости после бербе. Акутна интоксикација свиња јњ мање вероватна од хроничне. Деловање афлатоксина је повезано пре свега с јетром и доводи до оштећења, згрушавања крви, жутице и смањења серумских протеина. Хронична тровања (афлатоксикозис) последице су ниског нивоа токсина у храни која се узима током дужег периода. Под утицајем миотоксина свиње смањују дневну конзумацију хране , може се регистровати пад дневног прираста и раст конверзије. Ако је интоксикација комбинована и с присуством фумонзина, јавља се летаргија, наборана кожа, цијанозе и бледило слузокоже и коже, наручито ушне шкољке и репа, убрзан рад срца, убрзано плитко дисање, дрхтање и влажно рило, прасад се често налази у заднјем декубиталном положају (псећи став). Као последица имуносупресије развијају се секундарне бактеријске инфекције. Због нејасне клиничке слике афлатоксикозе чецто остаје недијагностикована што резултира озбиљним економским губицима. Ако храна садржи 0,4 пмм или више афлатоксина Б1 негативно ће утицати на тежину свиња од одвијања до испоруке. Веће концентрације могу довести до смрти, акутног хепатитиса, системског крварење или нервозе. Афлатоксин Б1 трансформише се у афлатоксин М1 који се излучује млеком. Због имуносупресивног деловања прасад лакше одолева од других болести. Раним односно правовременим утврђивањем присуства микотоксина у храни и последичним искључивањем контаминиране хране из употребе могу да се ублаже негативни ефекти, али је потребан одређен временски период за елиминисање ресорбоване количине микотоксина и штетног ефекта. Зато у производним условима мора да се практикује стални и вишестепени мониторинг хигијене исправности хране ради бољег и ефикасног реаговања, као за сада јединог начина успешне превенције штетних ефеката микотоксина.

Саветодавац за сточарство
Дипл. инж. Драган Јаковљевић

Оставите коментар

Ваша адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена * *